{"id":12877,"date":"2020-05-27T22:01:28","date_gmt":"2020-05-27T20:01:28","guid":{"rendered":"https:\/\/gbwn.net\/%d0%bf%d1%80%d0%b5%d1%82%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%b2%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b8-%d0%bd%d0%b0-%d0%bc%d1%80%d0%be%d0%b1\/"},"modified":"2024-11-06T10:26:28","modified_gmt":"2024-11-06T09:26:28","slug":"predstavnici-mrob","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/gbwn.net\/sr\/predstavnici-mrob\/","title":{"rendered":"Predstavnici MROB"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\tPredstavnici <\/span>\n\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\tMROB<\/span>\n\t\t\t\t\t<\/h3>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\"\"<\/figure>

Marija Risteska<\/h3>

Marija Risteska je doktorica politi\u010dkih nauka, sa iskustvom u obrazovanju o javnim politikama i radila je kao istra\u017eiva\u010dica, analistica, te savjetnica centralnoj i lokalnim vlastima od 2006. Risteska je napisala knjigu \u201eJavna politika, kreiranje politika i javna vrijednost\u201c (2017). Njena specijalizacija jeste u rodnoj integraciji politika, bud\u017eeta i projekata. Kapacitete je izgradila uz pomo\u0107 UN Women-a, ali je Marija radila i kao konsultantica za ILO, EC, OSCE, UNDP, COE i GIZ\/FAO. Marija je razvila programe izgradnje kapaciteta i mentorisala centralnu i lokalnu vlast te organizacije civilnog dru\u0161tva vezano za rodno odgovorno bud\u017eetiranje. Marija je doprinijela MMF-ovom institutu u Be\u010du prilikom kreiranja ROB predmeta i ko-autorica je univerzitetskog ud\u017ebenika \u201eRodno odgovorno bud\u017eetiranje\u201c (2013.) Trenutno je regionalna direktorica Gender Budget Watchdog Networka OCD iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Kosova, Srbije i Moldavije, te radi kao me\u0111unarodna ekspertica za inicijativu \u017dene u vladi koju provodi USAID u isto\u010dnoj Ukrajini. Marija Risteska napisala je mnoge studije politika i dokumenata koji prodrazumijevaju i strategije i programe koji primjenjuju ili su zasnovani na metodama rodne integracije.<\/p><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\"\"<\/figure>

Visnja Bacanovic<\/h3>

Visnja Bacanovic (magistrica sociologije) radi kao ekspertica za rodnu integraciju vi\u0161e od 10 godina, u Srbiji i u regiji Zapadnog Balkana. Specijalizirala je rodnu integraciju i rodno odgovorno bud\u017eetiranje, kao i radila na vi\u0161e programa i projekata koji su uklju\u010divali: izgradnja kapaciteta razli\u010ditih aktera (NVO, javni slu\u017ebenici i slu\u017ebenice, mehanizmi za rodnu ravnopravnost), razvoj e-learning predavanja za javne slu\u017ebenike i slu\u017ebenice, priprema obuhvatnog trening priru\u010dnika za mehanizme rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou, provode\u0107i procjenu rodne infrastrukture i pru\u017eaju\u0107i podr\u0161ku u pobolj\u0161avanju iste, te rodne analize razli\u010ditih sektora. Vi\u0161nja je radila na razvoju politika rodne ravnopravnosti na lokalnom i nacionalnm nivou, te rodnoj integraciji javnih politika u razli\u010ditim sektorima, uklju\u010duju\u0107i rodnu integraciju IPA programa u Srbiji. Autorica je i ko-autorica mnogih \u010dlanaka, smjernica, alata i izvje\u0161taja vezanih za mehanizme rodne ravnopravnosti i kapacitete rodne integracije, rod i okoli\u0161, upravljanje i odgovor na vanredne situacije. U sklopu \u017denske platforme za razvoj Srbije, Vi\u0161nja je vrlo aktivna u zagovaranju za rodno odgovorne politike u Srbiji i procjena politika zasnovanih na dijalogu sa \u017eenskim pokretom.<\/p><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\"\"<\/figure>

Mirela Arqimandriti<\/h3>

Mirela Arqimandriti ima vi\u0161e od 20 godina iskustva u polju \u017eenskih prava, rodno zasnovanog nasilja i rada u unapre\u0111enju rodne ravnopravnosti u albanskom dru\u0161tvu. Kao rodna stru\u010dnjakinja i direktorica Gender Alliance for Development Centrea (GADC-a), implementirala je desetke projekata i organizirala mnoge aktivnosti posve\u0107ene rodno zasnovanom nasilju, \u017eenskim radnim pravima, rodno odgovornom bud\u017eetiranju, rodnoj integraciji i analizi. Mirela je istra\u017eiva\u010dica i rodna analistica, sa zna\u010dajnim doprinosom osnivanju Dru\u0161tveno koordiniranog odgovora (CCR) protiv nasilja u porodici u pet albanskih op\u0107ina. Tako\u0111er je razvila metodologiju monitoringa Strate\u0161kog cilja 3 Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016-2020 posve\u0107enog borbi protiv rodno zasnovanog nasilja u Albaniji, mentoriraju\u0107i 9 op\u0107ina i objavljuju\u0107i izvje\u0161taje monitoringa za javnost i druge zainteresirane strane. Trenerica je feministi\u010dkim i organizacijama koje se bore za \u017eenska prava i rodnu ravnopravnost. Razvila je razli\u010dite sektorske rodne analize. Analizirala je rodne dimenzije, promovirala i \u0161titila \u017eenska prava na tr\u017ei\u0161tu rada istra\u017eivanja, podizanje svijesti, izgradnju kapaciteta kroz razne aktivnosti, umre\u017eavanje, lobiranje i zagovaranje. Kao dodatak \u017eenskim radnim pravima, razvija metodologiju za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena na tr\u017ei\u0161tu rada kroz osna\u017eivanje grupe djevoj\u010dica i \u017eena koje rade u tekstilnoj i obu\u0107arskoj industriji iz urbanih i perifernih podru\u010dja osam op\u0107ina, znanjem o pravima na tr\u017ei\u0161tu rada kroz treninge i informacije o pristupanju tr\u017ei\u0161tu rada, Kodeks rada, te rodno zasnovanu diskriminaciju. Suosniva\u010dica je tri organizacije civilnog dru\u0161tva koje predstavljaju mre\u017ee za osna\u017eivanje \u017eena (AWEN), za monitoring \u017eivota lokalnih mu\u0161karaca i \u017eena i op\u0107insku odgovornost (POP), te za slobodne i pravedne izbore i rodnu kvotu (KZLN). Sva tri organizacije imaju uspje\u0161ne rezulate implementacije razli\u010ditih projekata. Ona je rodna analiti\u010darka Evropske unije za tehni\u010dku pomoc\u0301 za Agendu o rodnoj ravnopravnosti u Albaniji i savjetnica za rodna pitanja u Savjetu Evrope za integraciju roda i razvoj obuke. Mirela je autorka razli\u010ditih sektorskih rodnih analiza. Primjenjuje statisti\u010dki zasnovan pristup u razli\u010ditim istra\u017eiva\u010dkim studijama kako bi podr\u017eala nalaze i preporuke tokom prac\u0301enja primjene zakonskog okvira za rodnu ravnopravnost u Albaniji i funkcionisanja rodnih mehanizama. Nedavno su objavljeni Priru\u010dnici \u201eKako odgovoriti na nasilje u porodici sa posebnim osvrtom na albansku dr\u017eavnu policiju, nasilje intimnih partnera u adolescenciji u Albaniji\u201d, Rodna diskriminacija i posao u Albaniji, Nadgledanje centara primarne zdravstvene za\u0161tite u 5 op\u0161tina, \u010dija je koautorka. Ona je feministkinja, aktivistkinja za \u017eenska prava i osniva\u010dica prve feministi\u010dke biblioteke u Albaniji 2015 godine, sa 2000 naslova me\u0111unarodnih feministi\u010dkih knjiga. Nastavlja doktorat iz porodi\u010dnih studija i studija zajednica a magistrirala je na temu Rod, siroma\u0161tvo i zapo\u0161ljavanje, kao i na temu Poslovne administracije.<\/p><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\"\"<\/figure>

Natalia Cojocaru<\/h3>

Natalia Cojocaru je dokazala svoju stru\u010dnost u zakonodavstvu o ljudskim pravima i razvoju politike u Republici Moldaviji, sa posebnim fokusom na invaliditet. Od 2015. godine, Natalia je radila na integrisanju rodne ravnopravnosti u razvojne projekte. Dio njenog profesionalnog iskustva je rad na osna\u017eivanju \u017eena kroz obuku i mentorstvo, sa ciljem povec\u0301anja u\u010de\u0161c\u0301a \u017eena u procesima dono\u0161enja odluka na razli\u010ditim nivoima. U poslednje tri godine, Natalia je zapo\u010dela proces rodno odgovornog bud\u017eetiranja u Moldaviji. Ima znanje i iskustvo u kori\u0161c\u0301enju rodne analize i uklju\u010dena je u razvoj izvje\u0161taja o rodnom nadzoru. Natalia Cojocaru je koordinatorka za Moldaviju u okviru regionalnog projekta Mre\u017ee za nadzor rodnog bud\u017eeta.<\/p><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\"\"<\/figure>

Slavica Strikovic\u0301<\/h3>

Slavica Strikovic\u0301 je diplomirala na Elektrotehni\u010dkom fakultetu i magistrirala rodne studije. Zaposlena u \u017denskoj akciji od njenog osnivanja, 2000. godine, sada je izvr\u0161na direktorica. Ona je sertifikovana trenerica za rodno bud\u017eetiranje, u organizaciji UNIFEM-a; Trenerske vje\u0161tine i vje\u0161tine komunikacije, u organizaciji Norvegian Peoples Aid; Rodne studije, u organizaciji Ministarstva pravde, Crna Gora; U\u010de\u0161c\u0301e gra\u0111ana\/ki u procesu dono\u0161enja odluka, u organizaciji EU; i Upravljanje EU projektima, u organizaciji DEU u Sarajevu. Ima vi\u0161egodi\u0161nje iskustvo organizacija me\u0111unarodnih konferencija, seminara, edukativnih skupova, prezentacije publikacija, \u010dasopisa i dokumenata o rodnim i drugim pitanjima; slo\u017eena rodna sociolo\u0161ka i statisti\u010dka istra\u017eivanja u Crnoj Gori itd. Njeno profesionalno \u010dlanstvo \u010dine: \n\n\u2013 2006- 2019: Predsjednica Odbora za \u017eensko predu\u017eetni\u0161tvo u Privrednoj komori Crne Gore \u2013 2008- i dalje: \u010clanica Regionalnog \u017eenskog lobija\n\n\u2013 2009-2014: \u010clanica Savjeta Javnog servisa Radio Televizije Crne Gore \u2013 2013- i dalje: \u010clanica Upravnog odbora Pedago\u0161kog centra Crne Gore\n\n\u2013 2015 \u2013 2019: \u010clanica Savetodavne grupe za civilno dru\u0161tvo UN-a za Evropu i Centralnu Aziju\n\n\u2013 2014-2017: \u010clanica Komisije za dodjelu sredstava, Ministarstvo finansija\n\n\u2013 2018- 2019: \u010clanica Komisije za dodjelu sredstava NVO, Ministarstvo kulture.<\/p><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\"\"<\/figure>

Nicole Farnsworth<\/h3>

Dr\u017eavljanka USA i Kosova, Nikol \u017eivi i radi na Kosovu vec\u0301 17 godina, prije svega sa Mre\u017eom \u017eena Kosova (KVN), gdje je trenutno direktorica programa i vodec\u0301a istra\u017eiva\u010dica. Ona je Istra\u017eiva\u010dica sociolog (MSc, London School of Economics), knji\u017eevnica i aktivistkinja za rodnu ravnopravnost, vodila je istra\u017eivanja i bila koautorka 24 publikacije o rodnoj ravnopravnosti, rodno odgovornom bud\u017eetiranju, rodno zasnovanom nasilju i integrisanju rodne perspektive u proces pristupanja EU. Nekoliko njih je uticalo na promjene zakona i politike. Organizovala je desetine obuka i prilago\u0111eno mentorstvo u vladinim organizacijama na lokalnom i centralnom nivou na Kosovu, pru\u017eajuc\u0301i im podr\u0161ku u uvo\u0111enju rodno odgovornog bud\u017eetiranja. Tako\u0111e je pomogla Ministarstvo finansija u izradi smjernica u bud\u017eetskim cirkularima za rodno odgovorno bud\u017eetiranje, i kreirala nastavne planove i programe na ovu temu za Kosovski institut za javnu upravu. Od 2016. godine je na poziciji liderke, savjetujuc\u0301i Kancelariju EU na Kosovu na temu rodne analize, rodnog integrisanja u programiranje EU i sprovo\u0111enju EU rodnog akcionog plana II. Nikol, tako\u0111e redovno, \u0161irom svijeta, obavlja konsultacije za razne me\u0111unarodne organizacije u vezi sa rodnom analizom, rodnom ravnopravno\u0161c\u0301u, tehnikama zagovaranja i podr\u0161kom civilnog dru\u0161tva.<\/p><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\"\"<\/figure>

Nerinu Guri<\/h3>

Kao predstavnicu M\u017dK imamo i Nerinu Guri. Radila je na rodno odgovornom bud\u017eetiranju (ROB) od 2016. u Mre\u017ei \u017eena Kosova (M\u017dK). Prikupila je i analizirala rodno ra\u0161\u010dlanjene podatke od relevantnih institucija na Kosovu i bila mentorka javnim slu\u017ebenicima oko ROB, uklju\u010dujuc\u0301i uvo\u0111enje roda u javne politike. Koautorka je nekoliko \u010dlanaka M\u017dK o ROB u ministarstvima trgovine i industrije, \u017eivotne sredine i prostornog planiranja, dijaspore, poljoprivrede, \u0161umarstva i ruralnog razvoja. Kao dio ovog posla, pomogla je ministarstvima i op\u0161tinama u sprovo\u0111enju njihovih zakonskih obaveza u vezi sa ROB kroz postupne promjene. Nerina je diplomirala na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Pri\u0161tini i magistrirala na temu roda, razvoja i globalizacije na LSE.<\/p><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\"\"<\/figure>

Natalia Vozian<\/h3>

Natalia Vozian je iskusna savjetnica za javne politike i rodna pitanja. Govori vi\u0161e jezika. U poslednjih 9 godina radila je na vi\u0161e projekata i savjetodavnim oblastima za rodnu ravnopravnost, uklju\u010dujuc\u0301i EVAV, ROB i GM u vodec\u0301im svjetskim kompanijama i UN organizacijama. Sa EMBA sa Univerziteta u Sheffieldu i sertifikatom INSEAD-a, me\u0111unarodnog programa za rodnu raznolikost, razvila je vi\u0161e od 25 nacionalnih i globalnih projekata srednjeg i slo\u017eenog obima i podr\u017eala vlade u izradi i primjeni strate\u0161kih javnih politika, usluga i bud\u017eeta za postizanje dru\u0161tveno-ekonomske odr\u017eivosti i rodne ravnopravnosti. Kao dio svojih profesionalnih aktivnosti, Natalia je bila koautorka Nacionalne strategije za obezbje\u0111ivanje rodne ravnopravnosti mu\u0161karaca i \u017eena u Republici Moldaviji, podru\u010dje ROB i EVAV i prve Nacionalne strategije za sprje\u010davanje i borbu protiv nasilja nad \u017eenama i djecom. Ima podr\u0161ku Ministarstva finansija i Ministarstva rada u primjeni ROB na nacionalnom nivou. Tako\u0111e je doprinijela izgradnji i ja\u010danju ROB ekspertize me\u0111u lokalnim nevladinim organizacijama i koosniva\u010dica je Regionalne mre\u017ee GRB Vatchdog (Albanija, Srbija, Makedonija i Moldavija). Autorka je nekoliko vodi\u010da o primjeni socijalnih inovacija u EVAV i migracijama. Koautorka je vodi\u010da za rodnu ravnopravnost za mlade i zajednicu. Ima \u0161iroko znanje i iskustvo u kori\u0161c\u0301enju rodne analize i rodne ravnopravnosti u razli\u010ditim dru\u0161tveno-ekonomskim oblastima, uklju\u010dujuc\u0301i: migracije, rad, za\u0161titu djece. Radec\u0301i sa ljudima iz razli\u010ditih kultura i regiona, ima veliku praksu u saradnji i komunikaciji sa virtuelnim, timskim i matri\u010dno strukturisanim timovima i zainteresovanim stranama, trudec\u0301i se da uvijek prona\u0111e vin-vin rje\u0161enja. Zaljubljena u korisni\u010dko iskustvo, dru\u0161tvene inovacije, razmi\u0161ljanje o dizajnu, ljudska i \u017eenska prava, mentorstvo. Dobila je nagradu UN za ljudska prava za gra\u0111anski aktivizam.<\/p><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\"\"<\/figure>

Mersiha Jaskic\u0301<\/h3>

Mersiha Jaskic\u0301 iz Bosne i Hercegovine predstavnica je partnerske organizacije Centar za promociju civilnog dru\u0161tva. Diplomirala je me\u0111unarodne odnose i evropske studije i magistrirala iz oblasti bezbjednosti i upravljanja sukobima. Iako se njena primarna ekspertiza zasniva na pitanjima vezanim za bezbjednost i etni\u010dkie sukobe, istinski interes Mersihe su pitanja roda, rodna ravnopravnost i procesi javnih nabavki. Stoga je zavr\u0161ila razne obuke u vezi sa rodnom ravnopravno\u0161c\u0301u, rodno odgovornim bud\u017eetiranjem, korupcijom u javnom sektoru i provela je tromjese\u010dje na Me\u0111unarodnom institutu za dru\u0161tvene studije Univerziteta Erasmus u Hagu, prou\u010davajuc\u0301i rod, ljudska prava i studije sukoba: perspektive socijalne pravde\u2026 Kao dio dodiplomske prakse u lokalnoj NVO za zvi\u017eda\u010de, Mersiha je objavila rad na temu \u201eTransparentnost bud\u017eeta lokalnih samoupravnih jedinica u Bosni i Hercegovini\u201c.<\/p><\/div><\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Predstavnici MROB Marija Risteska Marija Risteska je doktorica politi\u010dkih nauka, sa iskustvom u obrazovanju o javnim politikama i radila je kao istra\u017eiva\u010dica, analistica, te savjetnica centralnoj i lokalnim vlastima od 2006. Risteska je napisala knjigu \u201eJavna politika, kreiranje politika i javna vrijednost\u201c (2017). Njena specijalizacija jeste u rodnoj integraciji politika, bud\u017eeta i projekata. Kapacitete je […]<\/p>\n","protected":false},"author":96,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"elementor_header_footer","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"class_list":["post-12877","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gbwn.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/12877","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gbwn.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/gbwn.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gbwn.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/96"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gbwn.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=12877"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/gbwn.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/12877\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15537,"href":"https:\/\/gbwn.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/12877\/revisions\/15537"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gbwn.net\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=12877"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}